O svemu pomalo, i o ni o cemu posebno

I kao sto sam vec napomenula u prvom postu,konacno sam morala da popustim i da na Marinin nagovor pocnem da pisem blog. Mada sam dosta dugo odolevala, ali kad mi po ceo dan nagvazda o tome, a jos i sedi pored mene... :)) A i Kaca je pocela da pise blog skoro, pa ce sad i Selena i Danica (drugarica iz odeljenja)...Strasno!! :)
E,da, dugujem Strahinji objasnjenje zasto mi se blog zove ovako kako se zove. Ja sam to njemu pokusala da objasnim juce, kod Marine, preko msn-a, ali je on, kad sam zavrsila, reko: "Marina prica brzo, ali ti..." Enivej, sono chi sono znaci i am who i am ( Santanin novi album). Pa posto nije moglo na engleskom, onda sam je odlucila da da ga napisem na italijanskom jer cu to da ucum na faxu. :)
I tako... nisam bas sigurna sta se desava sa mnom danas. Otkako sam danas bila sa Danicom, Marinom i Katarinom na kafi, ne mogu da prestanem da se smejem. Dobila sam neki napad smeha. A sve je pocelo kad smo isli do "Gradskog" i Danica je pricala nesto i ja sam se pokocila od smeha. Stala sam na sred ulice i smejala se kao blesava. Strasno!! :) Posle smo u "Gradskom" pricale neke morbidne pricale i komirale se od smeha. Stvarno smo grozne! :) I jos zamalo da se Danica i ja prospemo po pesackom na sred centra. Sreca,pa nekako nismo. :)))
Hmmmm.... evo dere mi se brat da se skinem sa kompa, pa..... bye!! :)))))